Tako sam bio srecan kao klinac.
Odbrojavao bih do 365...
Radovao se debelom prevarantu.

U svoj toj euforiji zaboravio sam da brojim,
da se smejem...

Dani prolaze.
Moje telo raste,
a ja stagniram.
Starim i bivam
sve senilniji.

Molim te dechache,
sine...
Pomizi mi da ponovo
budem srecan...

Izgledala je kao prava Dama.
Drzala je taknu cigaretu medju koshchatim prstima.

Ali Dame ne izgledaju kao potroshene kurve...
Dame ne sede na ulici...
I... Dame ne iskashljavaju sopstvena pluca...

Dame ne nose poderane charape.

Rashchupana kosa se savrsheno uklopila.
Tachnije, utopila se...
Utopila se u tom neredu shminke.

Povukla je dim lagano.
Tako elegantno...

Ali Dame nemaju glas mushkarca!
One se ne cheshu kao znojave kamiondzje!
I... ne vichu kao kochijashi...

JOsh jedan dim.

Stare farmerice.
Iznoshen dzemper.
Izlizane patike.
Isto lice.

Glupi obichaj.
Prolece prepuno svitaca...
Dah roshtilja i znojavi alkohol.
Wonj prividno srecnih.

Potroshena i poslednja para
na prediven kostime, maske.
Kristal kuca u ritmu muzike.
Sve bljeshti,
sve se smeje.

Izjutra mamurna realnost.
Glavobolja od nje je izrazito jaka.
Razigrana lica vratishe se sivom.
Odmahnushe uz pozdrav.

Dovidjenj, do godine...
Radosni balu...

Moj zivot je polu prazna chasha...
Ispunjena je bolim, prazninom i tugom.
Previshe puta pozeleo sam da proketo staklo pukne!
Zeleo sam da se promeni voda.
Promenila se chasha!?!
Tanko staklo, krhko, tako osetljivo.
Ali, chudo!
Chasha je do pola puna!
Voda je chista, pitka.
Hvala ti!
Plashish se da se kristal ne slomi.
To je moja briga...
Samo nemoj da me ispijesh do kraja.

Huk vetra shiba.
Vetar? Znachi, napolju sam...

Daleka svetla osijavaju se u mojim ochima.
Svetla? Dakle, napolju je mrak...

Hladne ruke crvene.
Hladne? Zima je...

Duboki uzdah u praznom.
Uzdah? Dobro je, ziv sam...

Jesam li?

Nije ni bitno.
To sam ipak samo krug besmisla...

Pishem ti, kao da nikada nisam.
Slova se pojavljuju na papiru ni od kuda.
Nema rechi, nema daha...
Samo osecanja prosuta po hartiji!!
Hocu da kazem tak mnogo,
a ostajem nedorechen.
Gubi se u mislima svojim,
letim bez cilja.
Pucam u toliko pokretnih meta,
sve u jednom mahu,
mozda neku i pogodim...
Sve je nevazno... Osim tebe!

Pishem ti, kao da nikada nisam.
I nisam, tako dugo nisam napisao ovako lepo slovo.
Za tebe, za sebe...
Pishem ja stalno, ali u prazno...
Zelim da pishem o tebi.