Pishem ti, kao da nikada nisam.
Slova se pojavljuju na papiru ni od kuda.
Nema rechi, nema daha...
Samo osecanja prosuta po hartiji!!
Hocu da kazem tak mnogo,
a ostajem nedorechen.
Gubi se u mislima svojim,
letim bez cilja.
Pucam u toliko pokretnih meta,
sve u jednom mahu,
mozda neku i pogodim...
Sve je nevazno... Osim tebe!

Pishem ti, kao da nikada nisam.
I nisam, tako dugo nisam napisao ovako lepo slovo.
Za tebe, za sebe...
Pishem ja stalno, ali u prazno...
Zelim da pishem o tebi.
Da ispishem sve shto se nalazi u tvojoj glavi.
Zelim da te oslobodim neiskazanog....
Misli te muche, misli te gone!
Gone te daleko od mene,
a vidim da si blizu.
Teshko je, znam.
Volim te, znash.

Pishem ti, kao da nikada nisam.
Hocu da pishem u nedogled,
tebi...
Hocu da ti chitam, govorim.
Hocu da te oslobodim svega shto te muchi.
Nesredjene misli rasute u redovima,
pishem o tebi, pishem sebi...
Zelja mi je da te shvatim,
a ne znam ni da li sebe shvatam.
Sedim, ali nisam tu...
Sa tobom sam, grlim te.
Ljubim najsladje usne.
Trazim tvoj osmeh, trazim tvoj pogled,
tvoju rech...
Prichaj mi, slushacu.
Pishi mi, prochitacu.

Pishem ti, kao da nikada nisam.
Mozda nisam ni trebao.
Lud sam!
Samo da usretjim sebe/tebe.
Oslobodi se...
Kroz mene ponovo postani ti!