U velikoj sam dilemi.... Koja je srpska nacionalna televizija najgledanija i ima najbolji program?

Dok RTS objavljuje rezultate nekih istraživanja prema kojima su upravo oni omiljeni medju Srbima, B92 čini isto, FOX takodje, na Pinku se objavljuju rezultati istraživanja neke druge agencije i tvrde da su baš oni najgledaiji, ja se pitam - ko koga ovde laže?

Pitam se pitam, koji moron se dosetio da se u Nisu, desetogodisnjica bombardovanja obelezava uz sirenu za prestanak vazdusne opasnosti pustenu tacno u podne. Ovde covek ako hoce da zaboravi ono sto se desilo, ili da pamti i obelezava na drugaciji nacin, nije u mogucnosti od raznih kretena. Verujem da se u modernim gradovima takva sirena ukljucuje samo kad bi imalo istinskih razloga, inace stvarno nema potrebe za zastrasivanjem naroda na taj nacin. Do devedeset i devete godine, kod nas u Nisu a mislim i u drugim gradovima u Srbiji svake prve srede u mesecu gradjani su morali da slusaju tu sirenu. Relikt iz komunisticke proslosti je bio tu da ih podseti da vreba ratna opasnost i neprijatelj unutrasnji i strani. Izgleda da se sa SPS-om vracaju i navike iz proslosti, na mala vrata. NE PLASITE NAROD! DOSTA JE BILO VISE!

Neka sve nevine zrtve pocivaju u miru!!! 

Šta bi ovo???

http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/81839.html

http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/socijalnapolitika/2009_03_11/vest_118...

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-12-03-2009/srbi...

«Neću stići na predavanje !»
«Kakvo predavanje ?!»

Alternativni kulturni centar. U samom centru grada, na prometnom mestu, a ipak zaštićen od neprijatnih i nemilosrdnih uticaja, malograđanskih pogleda, neprivlačan za mediokritetnu masu. Treba biti iskren ... skoro svako u Nišu pitaće vas: «A šta je to AKC?» (ne sudite prema sebi samima, oslušnite onog nepoznatog koji vas u mimohodu okrzne).

Dok čekam rađanje novog dana, gonjena unutrašnjim ludilom i nesanicom razgovaram sa onima koji pojima nemaju da su zaboravljeni i da njihova imena ne pominje niko do ludog vetra nesmirenog... Pokušavam da izgovorim ime onog zaboravljenog, ali u mom umu nema sećanja na njega...postoji samo nejasna emocija da je jednom neko bio voljen.

Sredstvo razumevanja, komunikacije. Alat. Ali ja je posmatram kao biće, kao jednog svestranog stvora. Kad malo bolje analiziram, ona je zapravo stalno u nekom odnosu sa našim mislima. Ona razume naše misli i osećanja. Ponekad ih prećuti, a nekad predstavlja. Mogu je čak nazvati i njihovim advokatom, jer hajde da uprostim ceo proces! Postoji , naravno, više varijanti.

Jedna zamisao, jedan osećaj u glavi se može motati često i ponekad dugo boraviti tu jer nije spreman za nastup pred ljudima. Vlasnik te misli će je nekad staviti u fioku, nekad je potpuno zaboravi, a opet u neko doba ona postane dominanta njegovog stanja. Postane najglasnija, najjača i počinje svoju borbu za status reči! Dakle, kao što je ljudima cilj da odrastu, zaposle se, stvore porodicu, tako je stanarima ljudskih glavi cilj da postanu reč!

U početku su postojali: Poziv na kviz i Kviskoteka. Kasnije su im se pridružili: Kolo sreće, Slagalica, Zlatna žica, Najslabija karika, Milioner... Od tada TV kvizovi predstavljaju nepresušan izvor znanja, informacija, ali i smeha. Ako se pitate: „Zašto smeha?“, odgovor ćete pronaći u narednim rečenicama. One predstavljaju mali „omaž“ netačnim odgovorima koji su zabeleženi u domaćim i stranim TV kvizovima.

Ako nekada naletite do Niša, a usput ste i ljubitelj Jazz-a, nije na odmet da znate pravila slušanja Jazz-a u Nišu. Ja ih takođe nisam znao, ali sam siguran da mi se ta greška u životu više neće ponoviti. Večeras sam svratio do kafića Jazz kod Banovine, jer tamo je pevala devojka sa kojom sam išao još u muzičku. Dugo se bavi Jazz muzikom i dobro joj ide. Svakako nešto što se ne sme propustiti. 

Kad se spomene Jazz, ja imam neke asocijacije u svojoj glavi, potpuno neopravdane. Zamišljam neku dosta emancipovanu publiku koja je došla da uživa u tom zavodljivom zvuku, bez i najmanjih incidenata. Ali, avaj, kako sam tako nešto mogao da pomislim? Pa u Nišu to ne važi! U Nišu uvek važe neka "druga pravila". 

Evo kratkog izvoda iz pravila:

1. Kad se pojaviš niotkuda, mrtav pijan, dođi do pevačice u sred pesme i traži da peva tvoju muzičku želju, kao da to tražiš od Seke, Jece ili Cece, na svadbi pod šatorom na nekom proplanku u sred ničega. Takođe, ako te jednom ljubazno odbiju, probaj još "50 puta" uz ponudu novčanice od 100 evra, jer zašto oni veličini kao što si ti ne bi ispoštovali želju? Jel smo na svadbi il' nismo? 

2. Kada pokušavaš da "muvaš" neku devojku, a pritom si izuzetno pijan ili nadrogiran, gledaj da nadjačaš glas pevačice i benda zajedno, jer tvoje muvanje nema cenu.

   ...

Svakako da ovo nisu nikakva važeća pravila! Ovo su ipak samo izuzeci, ali drastični! Bilo bi apsolutno pogrešno reći da u Nišu nema ljudi koji razumeju tu muziku, što potvrđuje i Nišville, ali ovakvi pojedinci značajno kvare taj utisak. Na svu sreću, mlade ljude iz Misty Jazz Trio-a pored dobrog izvođenja izgleda krasi i veliki entuzijazam, jer pored same želje za sviranjem Jazz-a u nekom kafiću u Nišu, oni će čak probati i da edukuju nišku publiku o Jazz-u. To je jedan izuzetno zahtevan posao, barem na primeru pojedinaca koji se vode po gore opisanim "pravilima".

Odrastanje
- Savršeni marginalci -

Žalosno je kada shvatiš da godine neminovno donose preobraćenje... Ono nužno i ničim izazvano, bar naizgled... Počinješ da se menjaš, ali to shvatiš mnogo kasno tj. tek kada je ceo taj proces već gotov i kada nema šanse za promenu... Žalosno...

Zaborav

Davno sam otišla i zaboravila da sam nekada ispuštala iz svog tela smeh nalik na gromoglasni, svetlucavi pad novčića u slot mašini. Odjekivao je jako, taj moj smeh i ništa ga nije moglo zaustaviti. Ljudi su se ponekad smejali samom mom smejanju a ja sam se smejala jače zbog njih. Lepi dani... Šteta je što se u mom umu pojavljuju kao obrisi, bez ukusa i boje.

Danas se ne smejem, bar ne kao pre. Gromoglasnost sam zamenila tišinom, a svetlucavi novac se isprljao. Šta se desilo? Ne znam, možda su godine učinile svoje a možda, pak, danas ne vidim stvari koje su smešne. Odlazak je verovatno ubrzao stvar. Ma otkud znam... Sve je tako konfuzno i nepovezano...