1.    Kako bi sebe opisao nekome ko te ne poznaje?

Ja sam neko ko je rođen u ovom svetu sa izraženom svešcu o fenomenima oko nas, kome retko šta promakne i retko me šta iznenaduje. Neki to zovu starim dušama, neki hodajućim anđelima. Sve u svemu, lojalan prijatelj i požrtvovan ljubavnik, i apsolutni profesionalac koji radi za novac, ali ne i korupciju. Potpuno sam iskren, što je izuzetno teška stvar u svetu prepunom iluzija, posebno u lokalnoj jalovoj bahatosti... ali to me uvek štiti, jer odbija od mene ljude sa lošim ili pogrešnim namerama. Ja nisam u zabludi da u zlu leži snaga... to je samo manifestacija slabosti da se čovek suoči sa samim sobom i okruženjem.

2.    Sta te je navelo da se baviš grafickim dizajnom i art direkcijom?

Od malena sam imao potrebu da stvaram neke nove svetove. Valjda to u meni radi vizionarska vodolija. i verovatno zbog prerane svesti o manjkavosti sveta u kome se nalazimo. Moji roditelji nisu bili skloni kupovini ljubavi igračkama, za šta sam im do neba zahvalan, pa sam cesto od kućnog odpada pravio sebi igračke. Takođe sam voleo da pravim kule od karata, što danas analiziram kao svest o nepostojanosti materijalnog sveta. Neverovatan broj kombinacija... pa onda sve ispočetka. Opet, nisam stvoren za lepe umetnosti bez funkcije... koje negde cenim i uživam u njima, ali nemam stvaralački odnos prema istim. Zato više težim ka primenjenoj umetnosti. Volim da kontrolišem pojavni svet i uredujem svoje okruženje.

3.    Da li je to posao koji iziskuje puno vremena,odricanja,napora,truda i rada?

Istinska posvecenost bilo kojoj profesiji svakako to iziskuje. Posebno art direkcija. Tu čovek mora da ima istorijsku svest i viziju novog u isto vreme. Takođe, mora da pronade balans izmedu jednostavne poruke i autenticnog iskaza. Opet, pored tog osećaja koji se gradi i razvija, čovek ispred sebe ima pregršt alata i veština koje treba da savlada, da bi finalni rezultat bio isto toliko dobar kao i sama početna ideja. Sve to traži prevenstveno jako mnogo vremena i posvećenosti. Pošto sam osoba kome savladane veštine vrlo brzo postaju dosadne, ne volim usku specijalizaciju u bilo čemu i cesto ulazim u polja dizajna za koje možda nisam kvalifikovan, ali mi iskustvo dozvoljava da hrabro zaronim u proces i uradim kvalitetnu stvar.

4.     Pored grafickog dizajna,da li si se oprobao u drugim sferama dizajna,i ako jesi možeš li nešto da kažeš o tome?

IKolekcija satovaako se negde najcešce vrtim oko brendinga, reklama, modnih editorijala i grafickog pakovanja, dizajnirao sam u Engleskoj štandove za sajam i enterijer. Ali ono što mi je negde bilo interesantno je bio poziv renomiranog švajcarskog proizvodaca satova da dizajniram kolekciju za njih. Iako pažljivo pratim sve forme dizajna i arhitekture, u sferi industrijskog dizajna nisam imao baš nikakvog iskustva. Koliko me je to uplašilo, toliko sam bio privučen izazovom. Odmah po prvom sastanku sam otišao u British Museum po inspiraciju, jer sam hteo da stvorim nešto vanvremensko. Kako sam seo da cantam (ja praktikujem budizam), tako sam non-stop prekidao crtajuci niz skica, koje su rezultirale opštim oduševljenjem narucioca posla. Pored toga što sam delio kolekciju sa jos četiri dizajnera, uzet je jedan moj simbol za ceo brend sa porudžbinom industrijskog dizajna dugotrajnog pakovanja za putnike sa baterijskom lampom i pregradama za sitan novac i nakit. Od mojih originalnih skica bilo je dosta modifikacija, ali ljudi sa kojima sam sarađivao su bili krajnje motivisani, tako da su mi razbili svaki osećaj sujete... i pomogli mi da naučim mnogo toga o samom procesu stvaranja.

5.    Možeš li da navedeš bar jedan projekat na kojem si do sad radio,a da je vezan za graficki diazjn ili art direkciju?

Ima ih toliko mnogo da sada baš nisam siguran šta bih izdvojio. Možda art direkcija muškog modnog magazina “UPSTREET”, dok sam još živeo u Londonu. Art direkcija u modnom izdavaštvu se izdvaja od ostalih time što dizajner pored osmišljavanja kompletnog vizuelnog tona magazina mora da vodi i priču u modnim editorijalima. Vizija tu treba da prati celinu, ali tako da ne ugrožava autorske iskaze stilista i fotografa. U svetu mode ima jako mnogo sujete, i samo osoba koja je po prirodi mirotvorac moze tako nešto da iznese, jer bi se u protivnom svi jako brzo razišli kućama bez obavljenog posla... ili sa traljavim rezultatima. Timski rad je esencijalan, jer niko ne može samostalno da iznese celu produkciju. Ono što je bilo najčudnije kod ovog projekta, pošto magazin izlazi jednog meseca na francuskom a drugog na engleskom, je to što ja ne znam francuski... ali sam pogledao mnoštvo francuskih filmova i ponekad sanjam na tom jeziku. Dešavalo se da, iako ne poznajem jezik, dolazim sa predlozima naslova članaka i editorijala, kako sam ih ja video, očekujuci korekciju. Urednik mi je uvek govorio kako su mi ideje odlične, a moj francuski gramatički korektan... ja i dan danas zvanično ne znam francuski.

6.    Da li postoji razlika između grafičkog dizajna i art direkcije?

Ovo je odlično pitanje, jer se u Srbiji kontinuirano susrecem sa manjkom vizuelne edukacije. Valjda je i to zato što smo siromašni, bilo duhovno ili materijalno. U svetu se kreativna i art direkcija najviše ceni... ovde je suprotno. Razlika je u tome što grafički dizajner aranžira postojece elemente, možda ponešto i nacrta, dok art direktor mora da ima kompletnu viziju projekta u koji je ušao. To je holisticki pristup i tu nema mesta parcijalnom znanju i umeću koje je za sam grafički dizajn dovoljno. Od vizije i konceptualizacije, do stražara komunikacije odredenog brenda, do puta kako se neki brend razvija. Pa sve to zajedno do realizacije... odabira manekena i glumaca koji ce odgovarati priči, režisera i fotografa koji ce ispricati tu priču... i ljudi u post-produkciji koji ce priču dovesti do finala. To je jedan izuzetno odgovoran posao, jer u tržišnim uslovima (koje Srbija još nije iskusila), to znaci život ili smrt pojedinog brenda.

7.    Mozeš li da nam kažeš nešto o radu van zemlje Srbije?

Magazin "UPstreet"Prvo... korupcija je svedena na minimum. Kako postoji otvoreno konkurentsko tržište, tako postoji i tržište rada. Odlično se zna ko je ko i ko je u stanju šta da uradi. Ljudi su angažovani shodno onome što rade, a ne da li su neciji rođak, ljubavnica ili partijski ortak. Postoje momenti kada se nekome da šansa na slepo, ali ako ta osoba nije u stanju da tu šansu opravda... zdravo, doviđenja!To mi se jako dopada, jer nema laži ni prevare. Diskriminacija po bilo kojoj osnovi je zakonom regulisana. Još na tome moraju da porade, jer se i dalje dešava u Velikoj Britaniji da ljudi određene rase rade odredene poslove. Kao i pozitivna diskriminacija, tj kada neko na senior poziciji zaposli nekoga ko je završio isti univerzitet, gledajuci na to kao jedinu garanciju kvaliteta. Ne dopada mi se i to što su profesije nekako sužene, jer meni kao osobi koja ima različita interesovanja ne dozvoljava slobodu kreativnosti. Ali opet, i to ima svoje zašto. To stvara jasnu podelu ko šta radi i sprecavajući ljude da se mešaju u stvari o kojima nemaju pojma, što je opšte mesto kod nas.

8.    Da li mladi dizajneri, zapravo mladi u zemlji Srbiji,vide u tebi uzora?

Ima nekih mladih ljudi koji me vide kao uzor, ali mi do sada niko nije konkretno tražio da ga naučim bilo cemu. Verujem da učenik bira učitelja, a ne obratno. Ponekad držim besplatna predavanja na Fakultetu Informacionih Tehnologija na katedri za grafički dizajn, i jako mi je drago kada se neke okice u masi zasijaju kada kažem nešto važno. Opet su i ti ljudi retki, zato što je vecina zaslepljena medijima kojima paradira neprofesionalnost i jeftina estradna estetika. Mi smo divalj narod... nemamo osnovne elemente civilizacije. Kod nas je nažalost bolje da se neko pravi kako zna nešto, nego da prizna da ne zna pa dobije šansu da nauči. Srećom poneko ponekad i ispliva iz mora površnosti i uslovljenog mediokriteta, a ja sam uvek tu da podelim svoje znanje.

 9.   I za kraj, šta nam Dragan Lončar porucuje?

Poručujem svima, bilo da su mladi ili stari, da hrabro žive svoju prirodu... da budu iskreni prema sebi i drugima. Ne dozvolite da vas strah parališe. To je jedini put ličnog i profesionalnog ostvarenja i ispunjenja. Mnogi su zaslepljeni novcem i matrijalnim dobitkom ili ih porodica uslovljava, ali novac je jedino lep kada se zaradi, a svako ko je iskren prema sebi može da proceni da li ga je zaradio ili ne. Ljubav ne može da se zaradi i zasluži, i svako ko hoće da se okoristi o nekome treba da zna da ako ne plati na mostu, da će platiti na ćupriji. Samo rad na sebi i ljubav prema drugima može pozitivno da rezultira, jer niko ne može da pobegne zakonu uzroka i posledice, bez obzira koliko se batrgao i negirao ga.